<>

svirepost vremena gasi buktinje
iako život još plamti i teži da se uspinje
pronstranstvima koja se slabo naziru od sivila
savršenstvima kojima je mašta kalupe izlila

sve je već
otpjevano pod zvijezdama rasutim
i sve je već bar jednom..
zgaženo ljudskim srcima, svako malo naslutim

odiseja..
put iz nepoznatog u nepoznato
iz ničega trag sam, zrno pijeska u oku milenijuma
šapat u bezvremenim ciklusima, auditorijum bez plenijuma

"ono što sam naučio, više ne znam
ono što znam dokučio sam sam"
život je dar
kada bi i u smrti prepoznali njene ljepote bar

ovaj tren u kojima misli katapultiram u stvarnost
razmjena ideja koje premostuju suhoparnost
samo je trzaj pred uskrsnućem koje ne možemo objasniti
pred spasenjem kojim će nas Ideje počastiti