kiseonik

hranim divlje nemani
mesom svoga prkosa
putevi su mi preslani
živim, ali umro sam

kome kule gradim ja
kad me nemir prekriva
ispod moga pogleda
tmina se ne sakriva

pretopla je postala
krv u mojim venama
predugo mi je ostala
duša među sjenama

hladn zrak me miluje
noći duge besane
u svakoj se zapitam
kad će sve da nestane

taške korice
propuštam kroz dlanove
nespokoj i modrice
ne računamo pod planove

mi smo samo jedan dah
koji Vječnost rukom ispiše
zrno pijeska, zemljin prah
koji će vrijeme da izbriše

zar imam drugog izbora
osim krenut Tvojim stopama
piti s tvoga izvora
znanje koje se kroz duše prolama..