RASTOJANJE

ne može osorost ni taština
ko hladna ulica da naštima
visprenost u glavi koju bombardiraju rime
mene je uzdigao bit pa vam biće razgrađujem time
moji pojmovi i perspektive
nadilaze sve dosad poznate motive
ja sam slijepac kojeg je iskovala sjena
gleđ sa mojih zuba ostala je na vrhu potopljenih stjena

um bježeći pred strahom traži svjetla barem trag
kada ostaneš sam primamljivo zvuči ugovor koji potpisuje vrag
to zvuči ko kliše
ali tmina inspiriše puno dublje i više
do samih ćelija suštine preko kojih se pradavno izlila milost
ja sam okamenjeni šetač koji ne prepoznaje u sebi bliskost

tkam slova u momentu..
tu prastaru posvetu..
u spomen sirovog asfalta umjesto ugodnih katedri
zaređen sam smislom iznad koga je samo Bog pravedni
intuicija koja me vodi kroz magične krajolike između čovjeka i stvaranja
valjda je jedina dostojna moje pažnje u ovom življenju kroz pretvaranja