ono prastaro. ono tamno u vječnosti gnilo
što se u pravremenu svilo
u ljudskim venama
dušom i očnim mrenama
tiho me zove u zaboravljene riznice bestjelesnog
vragoljeg i bezvremenskog

iz tišine ideje progovraju
nad njima se pogledi onostraog odmaraju
..
ja sam kašmir
oživljavam tintu i papir
usud i trn
na šahovskoj ploči kralj bjelocrn
...
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
smisao
o ovome sam sebi knjige ispisao
razum izlistao
na kraju zablistao