obavijen crnim morem i dalek ko' Krim

nad mojim čulima zavija od cigara dim

sagorio sam, ali moj pepeo neće rasuti vjetar

raspadam se, od snova i noćnih mora postao sam prestar..

radio svira..

unoseći note klavira

oštricama vlastitih misli demoniziram ljepotu

granitom satirem notu po notu

stao sam tačno na pola knjige

dalje ne želim, strah me je ove igre

gledam na stare tekstove, ja sam mit

moje oluje su iznjedrile bljeskove, nikada nisam imao bit

tama, tama me obavija i u tami sam slobodan

u tami sa samoćom nikome nisam pogodan

nemam snage za stvarnost

zatvaram oči, mene su skrojile pomama i krajnost

ja sam mrtvih žena prežaljeni sin.. al' ne odzvanja ona "sine moj"

ne uklapam se ni u jedan čin; moj križ je sumnja i nespokoj

...

...

o čemu si razmišljao u tamnicama Bastille dok ti je tijelo nagrizao stud

šta znači svo ovo ludilo, dobro i loše.. i neki jebeni sud ?!

demokratija ko omča nad glavama izmučenih vije

ranjeni šestogodišnjak mrtvu sudbinu mije

svu bol i nemir zemlja će pod svoja njedra da skrije..