marš mira

strahom sluđen

životom zaluđen

trčim pored humki grobova u koje me trebaju položiti

trčim iako znam da će me svaki korak isušiti i potrošiti

trčim.. nad nama se svilo zlo i vuče me u grotlo straha

pužem da osjetim još jednom miris svoje žene..

pužem jer samo me želja za njom odvaja od ovog praha

želja za njom drži me na površini dok sunce prži stjene



iza mene ostaje svijet

i sav moj mir tminom razapet

miris ovog ljeta nadjačavaju rafali, krv i barut

ali trag mog kućnog praga neće ostati zatrt..

suza nemam jer prkos mi srce hladnim rukama čupa

ovim krvavim putevima nekad koračali smo skupa

ja i oni koji krv istu smo djelili

ja i oni koji smo pred čemerom od ludila za dan pobjelili

...