glava..

nijema je tuga za zla i nedjela
pa opet izranja blistava Nedjelja
na tvom stolu glad caruje
rukom prostaka nemir ti daruje

predaleko su Babilon i Teba
još dalje je sve što tebi treba
taj mir, ta nikad neubrana laž
bez koje bi zivot izgubio draž

predaleko su gradovi na vodi
daleko si od sebe, a to škodi
listaš ono što je nekad bilo
što se niz tuđe nerve slilo

gdje god da kreneš nešto fali
ko da su baš tvoji anđeli pali
izmučen i bijesan razbijaš kapije
pao bi i život da ti se s usana nade napije

već si sijed i star
ne završava se ovako život zar ?
pitaš sebe, sumnju hraniš
od vremena se lažima braniš

grešan si jer već vidje i ču..
šapatima krao si tajne Zlu
završava se baš ovako
konstruisao si dobro naopako

ti si u svom ja
ideja što u sopstvenosti sja
umirat se nikad neće ni lakše ni teže
pokopani su oni koji od smrti bježe..